Autor: Sveuč. prof. Dr. GRGA NOVAK, Zagreb

Ne samo na Jadranskom, nogo ni na Sredozemnom moru nema otoka, koji bi na lako malenoj površini imao toliko starih tvrđava i kula, koliko ih ima otok Vis. Njegovu su stratešku važnost na osobit način prvi iskoristili Englezi (1810—1815), a iza njih su Austrijanci stvorili iz otoka Visa skoro jednu jedinstvenu veliku tvrđavu, obranjenu sa svih strana i utvrđenu na svim pozicijama, na kojima je moglo da dođe do iskrcavanja neprijateljskih četa. Neka se od tih englesko-austrijskih utvrđenja i danas vide, neka su djelomično, a neka sasvim porušena.

Osim ovih tvrđava i kula, koje su sagrađene, u XIX. vijeku, nalazi se na otoku Visu nekoliko kula (tvrđava), koje potječu iz mletačkog vremena, i koje već u doba dolaska Engleza nisu služile za vojničke svrhe, to su jedna kula i jedna tvrđava u Komiži i četiri kule u varoši Visu.

I zapadnom dijelu današnje varoši Komiže. na samoj obali nalazi se vrlo dobro sačuvan i djelomično restauriran kaštel, nad čijim se ulaznim vratima nalazi natpis OPUS CURA IOANIS GRIMANI COMITIS ET PROVISORIS SUR ANNO DOMINI MDLXXXV. Iz ovog jc natpisa jasno da je ovaj kaštel dao sagraditi hvarski knez i providni· Ivan Grimani godine 1585. Natpis nam kaže i lo da je ovaj kaštel sagrađen cura* — brigom kneza i proviđura Ivana Grimani. iz čega se vidi. da ga on nije dao sagraditi o svom trošku, a i to da laj kaštel nije sagradila ni država. Kako je sagrađen i kako se izdržavao taj kaštel našao sam zabilježeno u jednom ovjerovljenom propisu jednog riješenja hvarskog kneza i proviđura Jerolimn Donado od 10 jula I6l7 godine. Taj se ovjerovljeni propis nalazi u arhivu župnog ureda u varoši Visu na otoku Visu, u zbirci “Liber Comisiae“.

I ovom se dokumentu govori kake je hvarski knez i providni- Ivan (.rimani bio odredio da se prihod dijela ulovljene ribe u uvali Trešljavac (Ί re» šćcvac; na južnoj struni otoka Biševa) imade upotrcbiii z agradnju kaštela u Komiži. Kad je kaštel bio sagrađen, oslobodio je generalni poviđur Petar Pns-qualigo, na molbu komiških ribara, 25 avgusta (60S g., ribanje u spomenutoj uvali svake obaveze prema komiškom kaštelu.1) Međutim i/, ovoga dokumenta ne doznajemo koji se dio ribolova u uvali Trcšljavac imao u potrebiti za gradnju komiškog kaštela.

29 maja (619 odredio je hvarski knez i providur Pelegrin Bragađin. da se dio prihoda ove pošte* ima dati za popravak komiškog kaštela. Kad je taj popravak učinjen obratilo se 1620 g. erkovinarstvo hvarske katedrale svom knezu i providum Gabrijclu Bembo s molbom, da odredi, da trećina prihoda pošte Presijavao, ide. kroz slijedećih 10 godina, za gradnju hvarske katedrale.

’) l.iber (ioinisiae, u arhivu župnog ureda u Visu str. 2)9; IVrrninnc-iju Caroli mu Cornar;«. kneza i provirili ni Hvara od 10 jula 161Γ.

Hvarski je knez i providni* licmbo. pošto sc sam na svoje oči uvjerio da /a sada ne treba nikakovili popravaka na koniiŠkom kuštclu. odredio da za idućih

10    {rodina jedna trećina ulovljene ribe na posi i Irešljavae pripada gradnji hvarske katedrale. Ali, ako bi se međutim dogodilo, da neprijatelji napadnu Komižu, ili da na koji drugi način bude trebalo popraviti kaštel, treba da sc taj popravak učini iz novca, koji je dobiven od pošte I rešljavae.*)

I/ ovog riješenja kneza proviclura Binuba vidi se da je od ribolova u uvali I rešljavac uziman treći dio išao u javne svrhe, dakle, da je i za gradnju ko-iniškog kaštela uziman treći dio ribolova ove pošte .

Kad je hvarski knez i providni- Giovanili Grimani dao sagraditi kaštel u Komiži. naredio je on da se taj kaštel sagradi na mjestu gdje se nalazila kuća.

11    kojoj je, kad je boravio u Komiži. stanovao sudac Visa. Kako je sada sudac Visa ostao bez svoga stana u Komiži, naredio je isti Grimani. 2 juna 1585 godine, da sudac Visa. kadgod bude boravio u Komiži, ima da .stanuje u novosagrađenom kaštelu, loje riješenje hvarskog kneza i providurn Grimani-ja potvrdila vlada ditkalom od 18 juna 1598 g. 1665 g. 29 oktobra ponovo je potvrdio to pravo viškog suca hvarski knez i providne Giacomo Gabrieli 14 juna 1672 g., a onda generalni providin’ /.orzi Moresiiii. pod prijetnjom globe oil 100 dukata onome kaštelanu, koji ne bi ovo ispunjao.3)

Sačuvala nam se potvrda komiškog p rok i trafora, kojom 8 jula 1672 g. potvrđuje, da je tadanji kaštelan u spomenu tom kaštelu Dinko MJađineo primio na stanovanje u kaštelu viškog suca Nikolu Giaxa, i da je sudac u kaštelu stanovao dok je boravio u Komiži.4)

I)a osigura Komižu od bilo kojih napadaja, naredio je 1625 god. generalni providni- Dalmacije i Albanije l’ianceseo Molino, da se u Komiži sagradi još jedila utvrda (Forte). Poslije temeljitih izviđa odredi Molino, da se ta nova utvrdu η Komiži sagradi oko crkve Svetoga Nikole, uz koju je bio nekada manastir ftenediktiliaca. I Molino je. kao nekoć hvarski knez i providni· Grimani. odredio, da se ova nova tvrđava gradi od prihoda pošte I rešljavae (Tresgliavaz). Osim toga sami su Komižani. svjesni od kolike će koristi biti ia nova tvrđava, zaključili. da se prihod soli. što je komižu dobivala, dade za gradnju ove tvrđave.

(iodine 1645 bila je tvrđava Sv. Nikole u Komiži uglavnom gotova, tako da je Krntijo Molino, koji je u to postao generalni providni- mora, n maju god. 1645 naredio da se unese u uiu nekoliko topova, oružja i municije, koliko je potrebno za njenu odbrana.

Međutim dvanaestorica Komižnna. kojima je bila povjerena briga oko novca za gradnju, i koji su imali da si- brinu za novu tvrđavu i tla ju Čuvaju, nisu novcem upravl jali kako su morali, i tvrđava nije mogla da bude dovršena, a određena artiljerija i oružje bilo je izloženo kvaru. Viđeći to Komižani i ostali stanovnici otoka Visa. obrate sc 1645 g .istom Kranji Molimi, koji se je tada u svojstvu generalnog kapetana mora nalazio na svojoj galiji u hvarskoj luci. Violino je pregledao kasu i račune, i naredio da se ima nadoknaditi sav novac, bilo da je on utrošen u druge svrhe, a ne u gradnju spomenute tvrđave ili da je on pronevjeren. Da se pak ponovo ne dogodi nešto slično, naredi generalni

a) Riješenje Gabriela Bembo, kneza i prov. Hvara, publikovuno 26 aprila 1621. Ovjerovljeni propis, danas kod £. kusueijonog suca Remisija Buni:« l’ut. 86.

3) Circa il habitai- nel castello di Cornisti del giudice di Lissa. Ovj. prep. kod pisca.

*) Ibid.

kapetan mora II maja 1645. da novac za ova gradnju ima da bude čuvan u kasi, koja će imati i ri različita ključa, od kojih će jedan čuvati najstariji odbornik za gradnju i čuvanje ove tvrđave, drugi najstariji prokurator mjesta (komi/.c), a treći gaštald.

Osim već utrošenog novca trebalo je da tada bude ti blagajni još 7701 : I Lira, što je bilo dovoljno za potpuno dovresti nje nove tvrđave. Zbog loga naredi generalni kapetan mora Molino, da od tada dalje ne treba ila prihodi pošte l’re-Šljavac idu za gradnju tvrđave Svetog Nikole, nego neka pripadaju onome, koji na njih ima pravo. Isto tako neka i sol određena za ovu gradnju pripadne stanovnicima Koiniže.*)

Sada je hvarski knez i providni’ Giulio bulbi pozvao Sve one. kod kojih se ualazio spomenuti novac, ili im je bio pozajmljen, da u roku od osam dana imaju da donesu taj novac n kneževu kancelariju, da se metne n određenu kasu, i upotrebi, pod nadzorom kneza za gradnju tvrđave Svetog Nikole u Ko-miž.i. knez će odredili novih 12 odbornika za gradnju i čuvanje spomenute tvrđave. Ovo su kneževo naređenje imali da provedu p rok ura lori Koini/e pod prijetnjom globe od 50 dukata.

Već prije toga riješenja generalnog providurn moia 1’rancescn Molina obratili su se koinižani na generalnog providura Dalmacije i Albanije Andriju Vcu-dramina, s molbom, da se njima đajlc sol, koja je dosarla davana za gradnju tvrđave Sv. Nikole, jer da je za tu gradnju skupljeno toliko novca da ne treba više za njezin svršetak. Osim toga obratilo se i erkovinarstvo hvarske katedrale, s molbom da prihod pošte Trcšljavae. bude ponovo određen za gradnju katedrale u Hvaru. Vendramin je udovoljio i jednima i drugima, tako da je odsada sol određena za gradnju tvrđave Sv. Nikole pripadala Komižanima. a prihod od ribolova pošte Tresijnvue za gradnju hvarske katedrale.”)

17 varoši Visu. na sjevernoj strani otoka Visa. nalaze se celili kule. koje potječu iz vremena venecijanskog gospodstva na ovom otoku. Dvije se od tih kula nalaze u onom dijelu varoši, koji se zove Kut i koji je nekad bilo samostalno selo. jedna je od njih u Luci, koja je isto tako još u XVIII stoljeću bila samostalno selo, a jedna u Smiđerevu, kako se zove onaj kraj Visa koji se protegao između Luke i Kuta. Od one dvije, koje se nalaze u Kutu, jedna je u vrlu stare plemićke porodice Jnkša. Tu je kulu porodica Jakša počela da gradi u XVII st., ali ju nije dovršila. Druga se kula nalazi u jugoistočnom dijelu Kula. Ko je gradio ovu drugu ne znamo, kao što ne /naum ni ko je gradio onu. koja se nalazi na Smiđerevu. Ali. kako se ove dvije kule skoro i ne razlikuju od okolnih kuća ničim, osim svojom visinom, lose na njih sasvim zaboravilo, niko ili ne spominje, u vjerojatno niko se kasnije nije ni interesirao ui pitao ko ili je sagradio i kada su one bile podignute.

Sasvim je nešto drugo sa kulom, koja se nalazi u Luci. na jugozapadnoj obali današnje viške luke. Ona ima izrazito oblik kule. nalazi se na otvorenom mjestu, uz samo more, i svako ko dolazi u Vis opazi ju na prvi pogled. Λ ipak

Γ·) Terminaci ju generalnog providura mora I’. Molina, >con u atto ritti di Capitan generale . «1« Mar·, u urliiva župnog uredu a Visu »Liber Coioisiac« st. 67—TO.

‘) rcriiiiiineija gener, prov. Andrije Vendrnniinn dd 22 maggio 164·’». Rukopis u /.birci »Circa la posta di Tresgliavnz« kod g. Rcmigija Račića Fol. 44. 45.

Terni i naciju Giulia Balbi kneza i providura Hvara dd t feh. 104» (1646). I istoj /birci isti rkp. fol. 95.

iiiko na Visu iicziia ni ko ju je sagradio, ni kada je sagrađena, ni u koje je svrhe služila. Sta više nema na toj kuli nijednog natpisa, koji bi nas u to upućivao. o njoj nije zabilježeno ništa ni u jednoj knjizi, koja govori i o Visu, i o njoj nema ni spomena čak ni u kratkoj historiji Visa. koju je oko 17IS godine napisao višanin Dr. Aule VfatiaŠević-C’aramaneo.

Kezultai inoga traženja podataka o toj kuli u mletačkim i hvarskim arhivima bio je samo negativan; nisam mogao naći ništa, jer nijedan generalni providni· Dalmacije i Albanije i nijedan kapetan kulfa nisu o toj kuli u Visu ništa saopćavali vladi n Veneciji.Ipak sam iz toga mogao da sa sigurnošću zaključim, da, kad neki generalni providni* Dalmacije i Albanije nabraja ne samo sve,· nama poznate tvrđave na dalmatinskom kopnu, nego i na otocima, navodeći pri lom broj topova i mužara, kao i svu ostalu spremu u njima, a ne govori ništa o ovoj kuli u Visu, da je ta kida bila privatno vlasništvo, bilo neke porodice, bilo samih Višana. a da joj je svrha bila. da u vrijeme nevolje posluži za zbjeg. Na tu me je misao navodio i lakat, da se u Visu nalaze još tri kule, od kojih je jedna svakako bila privatna (Jakša). a vjerojatno i druge dvije. Ta me spoznaja navela na to. da treba još da pregledani spise u državnom nrlmu u Zadru, gdje se mogla da nade dozvola vlasti za zidanje ova kove kule. koja je mogla u eventualnoj buni da posluži i buntovnicima protiv državne, odnosno komunalne vlasti. Na laj sum način došao do spisa, koji, i ako nisu bila direktna i originalna dozvola za gradnju spomenute kule na zapadnoj obali viške luke, oni su ipak ned vomitilo i službeno govorili o toj dozvoli. zabilježili vrijeme gradnje, svrhu te kule. i osobe, koje su ju sagradili.

Prvi se put spominje ova kula u spisima državnog arhiva u Zadru 27 decembra 1646 g. i to u spisima generalnog providurn Dalmacije i Albanije I .eoli arda Koscolo, koji je bio ua lom položaju od godine 1646 do 1650.

Antun Porasti i njegovi unuci Indija i Simun obratili su se bili na generalnog providum Leonardo Koscolo. I loj svojoj prestavei oni su iznosili, da imaju na Visu jednu kulu. ili tvrđavu, koju su sagradili o svom trošku, za sigurnost svojih stvari i svojih porodica, kao i za onu ostalih stanovnika, koji bi se. u slučaju potrebe, htjeli zakloniti, kad je međutim neki Jakov Pribić, zvani Zganà. blizu ove kule podigao jednu kamenu ogradu, koja je umanjivala obrambenu sposobnost kule. naredila mu je hvarska komuna. 8 marta 1620 g„ da tu ogradu poruši. U vezi s lime izdao je generalni providni· Pri uli. U februaru 16>X g.. naređenje, kojim je zabranjivao bilo kakovu gradnju kraj to kule. ako bi ta gradnja umanjivala njenu obrambenu sposobnost. Ako bi ipak neko nešto takovu sagradio, imalo se to porušiti.

Uza sve to sagradio je Luka Pribić, sin lađa pokojnog Jakova, nove ograde, koje su smetale spomenutoj kuli. Hvarski je proviđur naredio Pribićn. da te ograde poruši, ali ga ovaj nije htio da posluša. L to je on i umro. a da tih ograda porušio nije. Sada su se obratili vlasnici te kule. generalnom providurn lzMmardu Koscolo. koji je na to, 27 decembra 1646 g.. naredio sinovima pokojnog Luke Pribić«, da pod prijetnjom globe od 200 dukatu, imaju da poruše sve ograde, koje je njihov otac sagradio, a smetale su spomenutoj kuli. Ako kroz osam dana to ne učine, morati će to na njihov ručnu da ličini, na poziv porodice Porasti, bilo koji javni činovnik.7)

·) l* državnom arhivu ii /.mlrn-Atti del provveditore generale in Dalmazia ed Albania Leonardo Foscolo, dall’anno 1646 all’anno 1650, Libro I. c. 214, 215.

Iz ovog iikta đoznnjcmo za jednu kulu im \ isu, koju je sagradila porodica Pelasti, o svom trošku, za obranu svoju i svojih su mještana, ali nc doznajcino ni u kom je mjestu na otoku Visu bila la kula, da li u Kulu, Luci ili Komiži. a ni to. kada je porodica Porasti ovu kulu sagradila, kao ni koji je Perast i to učinio.

I ovo drugo nas upućuju akti generalnog providum Dalmacije i Albanije Girolaina (‘ornaro (1686 1689).

Stanovnici otoka Hvara i Visa. koji su svi zajedno sačinjavali hvarsku autonomnu komunu, dijelili su se u ovo dolm u plemiće (nobili) i gradane i puk (cittadini e popolo).Prava i dužnosti i jednih i drugih bila su lučno određena statutom. Hvarski plemići nisu primali u svoj krug nove ljude, osim u vrlo iznimnim slučajevima. Od zatvora velikoga vijeća u XV stoljeću pa sve do propasti mletačke republike hvarsko je veliko vijeće agregiralo samo par porodica. I na otoku Hvaru i na Visu bilo je porodica, koje su stekle plemstvo u nekom drugom mjestu Dalmacije, Istre, ili Italije, ili su pak dobile ugarsko plemstvo. Takovo plemstvo nisu hvarski plemići priznavali i članovi ovakovih porodica bili su službeno smatrani pučanima i obvezani da vrše sve one poslove za zajednicu, koje su vršili ostali pučani, građani, seljaci i radnici, l ako je bilo i sa porodicom Perast i. Ali. kako je ova porodicu bila sagradila spomenutu kulu. i obvezala se da će ju držati u dobrom obrambenom stanju, smatrala je, da bi, u zamjenu za to, mogla da bude oproštena od drugih tereta. I tu svrhu uputi ona, u oktobru 1686 g.. molbu generalnom providum Girolnmu ( ornaro, koji se tada nalazio u Splitu. U toj molbi kažu braća Vinko i Luka Porasti, kako je car Maksimilijan II dao ugarsko plemstvo Ivanu Porasti i njegovim sinovima Nikoli, l omi i Benediktu. za mnogobrojne zasluge, koje su oni u njegovoj službi stekli.

Otkad se godine 1615 njihova porodica preselila na otok Vis i oni započeli gradnju ove kule. koju su oni, su odobrenjem državne vlasti, na svoj trošak dovršili, oni su uvijek čuvali ovaj otok u vjernosti državi, pomažući u raznim zgodama stanovnicima, koji su bili u pogibelji, i braneći ih. Zbog togu su im razni generalni provi duri u mnogo navrata izrazili svoje zadovoljstvo, i potakli ih da čuvaju onaj položaj koji služi za odbrana prilikom barbarskih upada, i koji je sam dovoljan da čuva luku, i da spriječi ulazak neprijateljskim brodovima. kao i drugim naoružanim lađama.« Porodica je Perast i uvijek o svom trošku izdržavala ovu kulu, a pri tom uvijek pazila da živi životom građanskoga svijeta. Ali je hvarska komuna njih svejedno smatrala pučanima, i silila ih du vrše dužnosti, kao i svi drugi pučani: da čuvaju stražu, da lično, kad ustreba, idu kao veslači na hvarsku galiju, zajedno sa hvarskim seljacima«, a uza sve to oni su bili dužni, da stanuju u kuli i da ju čuvaju od gusara.

»Pritisnuti — kažu oni u ovoj svojoj molbi od tako teških nevolja, i nalazeći se ti takovim teškoćama, to. oslanjajući se na prava i privilegije, koji su našim preteima dani. na uljuđeno življenje, koje je u našoj porodici utvrđeno lime, šio je ona agregirana spomenutom (ugarskom) plemstvu, prostrti pred nogama Vaše Ekscelencije, molimo, da nas oslobodite obaveza i bilo kojih ličnih tlaka, osim obrane kule, koju nam je predala, kao u polog, Njegova Svjetlost. kad je dozvolila našim prcteima da ju podignu …

Generalni je providni· Girolamo Cornato, koji je u to doba velikog rata s Turcima gledao u prvom redu vojne interese, i pri tom se malo obazirao na

autonomiju pojedinih gradova, odmah. 12 oki obra ista godine, udovoljio molbi braće Porasti, i odredio da je njihova dužnost da izdržavaju i brane kulu. a da su pri lom »oslobođeni svakog drugog nameta, i straže i lične službe na galiji, dok su obavezan i da čuvaju kulu. oni i njihovi nasljednici . .. s) Ovo je riješenje generalnog provi dura potvrdio onda dnžd dukalom 19 aprila 1687.

Ovaj nam drugi spis kaže, da je gradnja spomenute kule počela 1615 godine. da j 11 je porodica Perast i sagradila dozvolom i odobrenjem državne vlasti, da si* je la porodica obvezala, da će kulu izdržavati i branili, i da je onda, 64 godine iza loga, država oslobodila porodicu Porasti, koj« je bila član ugarskog plemstva, svakog nameta i dužnosti u hvarskoj komuni, uz uslov da izdržava i brani tu kulu. Ali svejedno ni iz ovoga spisa ne doznajemo, gdje je na otoku \ isu ta kula bila, i koji ju je Perasti sagradio.

To doznajemo, prvi put, iz jednog spisa iz akata generalnog providni« Vincenza Vendramina (170S—1711). i to iz njegovog riješenja datiranog u Splitu 17 oktobra 1709.

Γ loje vrijeme jedan Diuli Peras I i, neki Luka. došao u novčane neprilike, i njegovi su neki vjerovnici htjeli da za naplatu tih dugova uzmu neke topove sa te kule. Protiv toga je ustao njegov nećak Antun Diuli Perasti i to prijavio generalnom providum Vincenzi! Vcndruminii. koji je onda donio .spomenuto riješenje:

»U luci otoka Visa. koja se zove Sveti Juraj hvarske jurisdikcije, na zapadnoj strani, nalazi se jedna kula. koju je već pred toliko godina, sa pristankom i odobrenje vlasti, o svom trošku podigao pokojni gospodin Vinko Diuli Perasti, i naoružao ju bronzami» topovima, za bacanje kamenih kugli, i s drugim potrebnim oružjem, a onda. u posljednjoj lestamcntarnoj odredbi, obavezan iu sa svim ostalim vojnim uređajem na najuži fideieomis. tako da nikada ne može ni da bude podijeljena…«

Generalni je providni· riješavao. da »gospoda Luka i Antun Diuli Perasti utr smiju, pod prijetnjom globe od 501) dukata i državnoga gnjeva, bilo im koji-god način ili pod bilo koju izliku, da dozvole, da se sa iste kide sasvim ili djelomično dignu topovi ili bilo koje drugo oružje.«9)

1/. ovog dokumentu doznajemo, da je kulu sagradio Vinko Diuli Perasti, n luci Sv. Jurja. t. j. u današnjoj viškoj luci, i lo na njenoj zapadnoj struni.

Posljednji dokumenut u zadarskom arhivu, koji nam o ovoj kuli na Visu govori, je iz vremena generalnog prOveditorata Sebastiana Vendramina (1729 do 1732).

Kad je spomenuti Luka Perasti umro, ustali su ponovo njegovi vjerovnici i tražili da im se za naplatu duga dadu bronzant topovi (kamenjare), i da se kula uopće razoruža. I ponovo se tome opro Antun Porasti, nećak Lukin, i stvar prijavio generalnom providum Sebastiani! Vendraminu. koji je tada boravio po službenom poslu u Sinju. 17 oktobra 1730 godine donio je generalni providur riješenje, koje je bilo identično sa onim. koje je izdao generalni providur Vincenzo Vendramin prije 21 godinu, s time da se pozivala autonomna vlast hvarske komune, tla sc brine za njegovo izvršenje.

ft) Atti ilei prov. gen. Girolamo Corner dall’n. 1689 all’a. 1699. Libro Unico c. 481. U držuvnmn arhivu (Archivio di stato) o Zadru.

°) Atti <l(d prov. gen. Vincenzo Vendramin dall’a. 1708 ull’u. 1711. Libro IV. c. 252 n drž. arhivu u Zadru.

I ovo riješenje, kao i ono ranije, određuje taeno položaj te kule, njenog graditelja i njenu svrhu: >IJ luci otoka Visa. hvarske jurisdikcije, koja se zove Sveti Juraj, na zapadnoj strani, nalazi se kula, koju je već pred mnogo godina, uz dobrostivu javnu privolu, na vlastiti trošak, podigao pokojni gosp. Vinko Diuli Porasti i naoružao je bronzant ni kamen jarama, kao i drugim potrebnim oružjem .. .410)

Navedeni dokumenti riješili su sasvim zagonetku velike kule na zapadnoj obali viške luke. \ju je 1615 godine dozvolom vlasti počeo gradili Vinko Diuli Perusti, koji se je upravo tada doselio na Vis. Porodica Diuli Porasti dobila je bila prije toga, još za cara Maksimilijana II (1564—1576), ugarsko plemstvo. Došavši na Vis porodica je Porasti nastavila svoje vojničke tradicije i sagradila kulu na obali, da štiti sebe i svoj imetak, i ujedno da u slučaju nevolje primi u kulu i dio \ istina a i da neprijateljskim lađama brani ulaz u luku. L iu je svrhu služila spomenuta kula svakako još 1750 godine.

R fi S U M É

f’ artificii fions sur i’ ile de Via (Lissa) du I cm fis <lc h i domination vénitienne.

L’auteur affirme qu’il esxiste sur ì île de Vis (Lissa), dans la mer Adriatique quelques fortifications du temps de la domination vénitienne (1420—1497). Pour quelques unes d’entre elles, on ne savait pas qui les avait construites, ni quand ni pourquoi. En se fondant sur le matériel des archives de Vis (Lissa). Hvar (Lesina), /ara cl Venise, l’auteur donne dos renseignements sur une tour et une fortification à Komi/.a sur l ile de Vis. Il en donne également sur une tout-dans le port de la ville île Vis d’aujourd’hui, dont on ignorait jusqu’à présent: sa dale de construction, son but et qui lavait construite, ( est (iiovanni (.»rimani, comte et provéditeur de Hvar qui a fait construire la tour de Komi/.a (Comisa) en 1585 avec les recettes produites par la vente du poisson pêché dans le port de Tresi javac (Trcšćevac) stir Lile de Biševo (Busi). La tour de Komi/.a autour de l’église fie Si. Nicolas a été construite par le provéditeur général de la Dalmatic, Francesco Molino, en 1625. également tics recettes de la vente du poisson pêché dans le port de Tresi javac*.

La tour qui se trouve aujord hui dans la partie occidentale du port de Vis (Lissa), sur la rive même, a été commencée par Vicenzo Diuli Perasti, venu s’installer à Vis en 1615, après l’autorisation des autorités vénitiennes. Sa famille a continué cette construction, et l’a adaptée pour s’y abriter elle-même et une partie des habitants de Vis (Lissa), suivant ses moyens, en cas d attaque de la part des ennemis. Elle a défendu de la même manière l’entrée du port aux bateaux ennemis, et a servi dans ce but jusqu’en 1750.

V

,0) Atti del prov. yen. Scbnstinno Vendra min dell’anno 1729 al Tallito 1752. Libro IV di carte Nro 45S. fol. 280. U istom arhivu.